Sve što treba da znate o crkvenom venčanju: Pravila, iskustva i saveti

Planiranje crkvenog venčanja je lep, ali često i kompleksan proces koji podrazumeva ne samo duhovnu pripremu već i razumevanje crkvenih pravila, običaja i praktičnih detalja. Ovaj članak nastoji da vam pruži sveobuhvatan uvid u sve aspekte crkvenog venčanja, baziran na iskustvima brojnih parova. Od predbračnog ispita do izbora crkve, od pitanja posta do odnosa sa sveštenikom - ovde ćete naći odgovore na mnoga pitanja koja vas muče.

Predbračni ispit: Formalnost ili duhovni razgovor?

Predbračni ispit je prvi korak ka crkvenom venčanju. Za mnoge parove ovo iskustvo varira od čiste formalnosti do dubljeg razgovora. Kao što jedna mlada pominje: "Naš predbračni je trajao celih 10 minuta... obavili smo samo tu papirologiju". Uglavnom, sveštenik ili njegov pomoćnik upisuje osnovne podatke o mladencima, njihovim roditeljima i kumovima u zapisnik koji svi potpisuju.

Ponekad se ovaj susret može pretvoriti i u priliku za razgovor o smislu i odgovornosti bračnog života. Potrebna dokumenta obično uključuju krštenice mladenaca i kumova, ali postoje i izuzeci gde sveštenik veruje na reč. Ključni savet je da se o predbračnom ispitu informišete direktno kod sveštenika koji će vas venčavati, jer praksa može da se razlikuje.

Izbor crkve: Parohijska ili omiljena?

Jedno od glavnih pitanja je gde se venčati. Da li u crkvi parohije kojoj pripadate ili u nekoj drugoj, možda lepšoj ili simboličnijoj? Pravilo je da venčanje treba da obavi mladoženjin parohijski sveštenik. Međutim, u praksi je ovo često fleksibilno. Ako želite da se venčate u drugoj crkvi (na primer, u prelepoj Ružici na Kalemegdanu), potrebno je da vaš sveštenik dobije odobrenje od sveštenika te crkve i da izađe "na teren". Ovo naravno, utiče na cenu.

Kao što jedna mlada ističe: "Oni ne vole jedan drugome da upadaju u teren i zbog toga je običaj da vas venča vaš parohijski sveštenik i u nekoj drugoj crkvi". Uvek je najbolje direktno razgovarati i sa svojim sveštenikom i sa sveštenikom u željenoj crkvi kako biste pronašli najbolje rešenje za vas.

Pitanje kumova: Ko može biti kum?

Kumovi su važan deo crkvenog venčanja. Postoji zabuna oko toga da li moraju biti prisutni i ko sve može da bude kum. Pravilo je da su potrebna dva svedoka koji potpisuju zapisnik. Oni ne moraju nužno da budu "kumovi" u tradicionalnom smislu, već bilo koje dve osobe koje nisu u krvnom srodstvu sa vama.

Što se tiče veroispovesti, situacija je složenija. U praksi, mnogi sveštenici dozvoljavaju da kum bude i pripadnik druge hrišćanske veroispovesti (npr. katolik), ali za to je često potrebno posebno odobrenje. Kao što se navodi: "Meni je kuma bila katolkinja... kasnije smo napisali molbu, uzeli nam 1000 din za to i gotova stvar". Opet, konačnu odluku donosi sveštenik koji obavlja venčanje, pa je ovo pitanje koje treba rešiti unapred.

Duhovna priprema: Post, ispovest i pričešće

Za vernike, duhovna priprema za venčanje je od velikog značaja. Tradicionalno, parovi se pre venčanja ispovedaju i pričešćuju. Kako jedan sagovornik primećuje: "Logično je da pričešće bude zajedno sa ispovesti... ali je opet nešto što je plodotvorno i dobro - higijena duše". Iako su ovo dve odvojene svete tajne i tehnički je moguće ispovestiti se bez pričešća, u praksi se one često obavljaju zajedno uoči venčanja.

Post pred venčanje takođe je stara dobra praksa, naročito ako jedan od mladenaca treba da se krsti neposredno pre venčanja. Kao što neko savetuje: "Bilo bi dobro da se krštenje obavi nekoliko dana pre svadbe... dakle recimo da postite par dana, pa onda jedan dan da se krstite".

Kalendar i postovi: Kada je moguće venčanje?

Pravoslavna crkva ima određena vremena kada se venčanja ne obavljaju. To su pre svega periodi postova:

• Veliki božićni post (28. novembar - 6. januar)
• Uskršnji (veliki) post (traje 47 dana, datum varira)
• Petrovdanski post (trajanje varira, završava se 11/12. jula)
• Gospojinski post (14. - 27. avgusta)

Osim postova, venčanja se izbegavaju i na zadušnice (4 puta godišnje) i na neke velike praznike. Datumi petrovdanskog i uskršnjeg posta se menjaju iz godine u godinu, pa je neophodno proveriti crkveni kalendar za konkretnu godinu. Kao što jedna mlada upozorava: "Mali savet za buduće mladence... pogledajte crkveni kalendar" da ne bi došlo do neprijatnog iznenađenja.

U izuzetnim situacijama (npr. odlazak u inostranstvo, hitne okolnosti) moguće je dobiti blagoslov episkopa za venčanje u postu, ali to nije uobičajena praksa i ne radi se iz praktičnih razloga kao što je zauzetost restorana.

Praktična pitanja: Troškovi i tarife

Ovo je možda najosećajnije pitanje. Troškovi crkvenog venčanja mogu značajno da variraju, što stvara konfuziju i nelagodu kod mnogih parova. Nema jedinstvene, zvanične tarife za celu crkvu. Troškovi se obično sastoje iz:

1. Taksa za crkvu/korišćenje prostora (ako se ne venčavate u svojoj parohijskoj crkvi).
2. Prilog svešteniku koji obavlja venčanje.
3. Honorar horu (ako želite da imate hor, što nije obavezno).

Iznosi se kreću od nekoliko hiljada do preko deset hiljada dinara, zavisno od crkve, parohije i samog sveštenika. Neki sveštenici imaju fiksnu tarifu, drugi traže "koliko možete" ili "koliko se da". Kao što se žali jedna mlada: "11000 je u crkvi u Batajnici... bruka i sramota". S druge strane, postoje i pozitivna iskustva: "Venčanje je koštalo malo preko 4000 din, za šta sam dobila overenu priznanicu eparhije".

Važno je unapred pitati o svim troškovima, tražiti priznanicu ako je moguće, i znati da ukoliko smatrate da su tarife previsoke, možete se žaliti nadležnom episkopu.

Specijalni slučajevi i česta pitanja

Mešoviti brakovi: Ako je jedan od mladenaca druge veroispovesti (npr. katolik), venčanje je moguće. Ponekad je potrebno odobrenje episkopa ili obavljanje dodatnog obreda (npr. miropomazanje za katolike koji prelaze u pravoslavlje).

Crkveni razvod: Pravoslavna crkva priznaje razvod, ali ne postoji sporazumni razvod - mora se utvrditi krivac. Za ponovno venčanje u crkvi potrebno je dobiti crkveni razvod, što podrazumeva podnošenje molbe episkopu preko parohijskog sveštenika.

Smrtni slučaj u porodici: Nakon smrti bliskog rođaka, prema crkvenim običajima, venčanje se odlaže najmanje 40 dana, a prema svetovnom običaju često i godinu dana (naročito ako je u pitanju neposredna porodica). Konačnu odluku treba doneti u dogovoru sa porodicom i sveštenikom.

Šta doneti na venčanje: Pored krštenica, mladenci često donose i venčani pehar, platno za noge i venečane sveće. Ove stvari možete kupiti ili sami ukrasiti, a možete ih i pozajmiti. Mnoge crkve imaju i svoje pehare koje koriste, pa nije obavezno kupovati nov.

Zaključak: Suština iza forme

Organizacija crkvenog venčanja može biti ispunjena brojnim pitanjima i izazovima - od kalendara i tarifa do različitih tumačenja pravila. Kao što jedan sagovornik mudro primećuje: "Bitno je na kraju da smo se nas dvoje zavetovali na večnu ljubav pred Bogom, a sve ostalo je nebitno".

Iako je važno informisati se i pripremiti, suština crkvenog venčanja leži u duhovnom jedinstvu i blagoslovu za zajednički život. Najbolji savet uvek će vam dati sveštenik koji će vas venčavati, jer je on najupoznatiji sa konkretnom situacijom i lokalnim običajima. Neka vaše venčanje bude dan ispunjen ljubavlju, mirnom i dubokom svesnošću o svetosti trenutka koji zajedno stvarate.